![\"vf_linear_150](\"http:\/\/www.crowave.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2018\/12\/vf_linear_150-w_2m_mrf247_01.jpg\")
<\/a><\/p>\nTranzistorska VF poja\u010dala snage vrlo su rasprostranjeni radioamaterski ure\u0111aji koji su se zbog svoje (relativne) jednostavnosti \u010desto izra\u0111ivali u samogradnji za sve radioamaterske opsege. Izlazna snaga takvog poja\u010dala obi\u010dno je ovisila o cijeni i dobavljivosti VF tranzistora snage za tu namjenu (naj\u010de\u0161\u0107a su bila poja\u010dala sa jednim ili dva tranzistora u izlaznom krugu i snage do 200 W). Ulazna snaga za poja\u010dala te klase obi\u010dno treba iznositi do 5 W, pa ako sam predajnik nije mogao razviti dovoljnu snagu dodao bi se jo\u0161 stupanj ili dva VF pretpoja\u010dala.<\/p>\n
Generalno gledano kod prora\u010duna i gradnje VF poja\u010dala snage te\u017ei se postizanju \u0161to boljih osnovnih karakteristika:<\/p>\n Vidjeli smo da su sve zna\u010dajne karakteristike VF poja\u010dala me\u0111usobno vi\u0161e ili manje u vezi, te se promjenom jedne karakteristike mijenjanju i druge. U ve\u0107ini slu\u010dajeva pobolj\u0161anjem jedne karakteristike pobolj\u0161ati \u0107e se i druge (kvaliteta i pode\u0161enost prilagodnih krugova, stabilnost napona), no ponegdje je potrebno odrediti kompromis (npr. izme\u0111u \u017eeljenog poja\u010danja ili frekvencijskog opsega i stabilnosti).<\/p>\n Sada se mo\u017eemo posveti na\u0161em primjerku VF poja\u010dala. Vidimo da se bazira na dva VF tranzistora snage sa oznakom MRF247 proizvo\u0111a\u010da Motorola. Ovaj tranzistor \u010dest je u radioamaterskim gradnjama VF poja\u010dala. Predvi\u0111en je za rad u frekvencijskom opsegu 136-175 MHz, te uz napon napajanja od 12,5 V razvija izlaznu snagu od 75 W pri pobudi od 7-10 W (ovisno o frekvenciji). Praksa je pokazala da je maksimalna snaga koja se mo\u017ee izvu\u0107i iz ovog tranzistora, a da je jo\u0161 dovoljno stabilan, \u010dak 100 W pri naponu napajanja 13,8 V i uz pobudu od 10-12 W \u00a0(ovisno o frekvenciji). Tako\u0111er, radioamateri su razvili VF poja\u010dala s ovim tranzistorom i za ni\u017ee radioamaterske opsege, pa \u010dak i za kratki val, gdje se deklarirana snaga posti\u017ee i uz manju pobudu, no mi \u0107emo se ovdje dr\u017eati tvorni\u010dkih podataka.<\/p>\n Vidimo da su oba tranzistora MRF247 povezana paralelno, i to po sva tri izvoda izravno (E-E, B-B, C-C) bez bilo kakve me\u0111usobne izolacije. Ovo je najjednostavniji na\u010din spajanja tranzistora za dobivanje dvostruke snage, no kod takvog spoja nemamo kontrolu nad svakim tranzistorom zasebno, te ne mo\u017eemo podesiti optimalne radne uvjete posebno za svaki tranzistor (odvojeno pode\u0161avanje radne to\u010dke). Stoga, ukoliko elektri\u010dne karakteristike oba tranzistora nisu jednake ili barem gotovo jednake mo\u017ee lako do\u0107i do nejednolikog rada i nejednakog zagrijavanja tranzistora. Kod toga \u0107e jedan tranzistor uvijek biti vi\u0161e optere\u0107en od drugog, mo\u017ee se \u010dak dogoditi da i jedan tro\u0161i snagu drugog, a uni\u0161tenje jednog obi\u010dno za sobom povla\u010di i uni\u0161tenje drugog tranzistora. Tako\u0111er, takav nejednak rad paralelno spojenih tranzistora kvari i njihovu linearnu karakteristiku, a to onda za sobom povla\u010di pove\u0107ano generiranje ne\u017eeljenih harmonika i TVI smetnji. Dobra termi\u010dka stabilizacija radne to\u010dke je stoga ovdje jako bitan sklop za o\u010duvanje zdravlja tranzistora.<\/p>\n Termi\u010dka stabilizacija izvedena je povratnom spregom dvije serijski spojene diode koje su termi\u010dki povezane sa ku\u0107i\u0161tima tranzistora. Na izvodu anode nalazi se prigu\u0161nica napravljena od feritne cjev\u010dice, a same diode moraju biti dobro termi\u010dki spregnute s tijelima tranzistora kako bi stabilizacija dobro radila i kako bi se odr\u017eao linearan rad tranzistora. Veza dalje vodi na bazu tranzistora 2N1711 (NPN, 50V, 500mA) koji preko trimer potenciometra upravlja prednaponom baze tranzistora. Prekida\u010d, koji se nalazi na prednjoj plo\u010di, prespaja kliza\u010d potenciometra za prednapon baze na masu. Promjenom prednapona mijenja se i radna to\u010dka izlaznih tranzistora, pa se ovim prekida\u010dem vr\u0161i pomicanje radne to\u010dke tranzistorskog poja\u010dala sa klase AB na klasu C. Ova funkcija susre\u0107e se i kod drugih VF poja\u010dala snage. Naime, poja\u010dala u C klasi imaju bolji stupanj iskori\u0161tenja energije od poja\u010dala u AB klasi, no imaju i ve\u0107e izobli\u010denje signala od AB klase. Vidimo da zapravo obje ove klase unose ve\u0107e ili manje izobli\u010denje (bez izobli\u010denja poja\u010davaju samo jednu poluperiodu signala) pa je uloga LC mre\u017ee koja obavezno slijedi iza takvih VF poja\u010dala da koliko je god to mogu\u0107e ponovno linearizira signal iz poja\u010dala (bolja LC mre\u017ea – bolja linearizacija). Tako u kona\u010dnici u AB klasi dobro prolaze sve vrste signala, no C klasa mo\u017ee se uspje\u0161no koristiti samo za FM telefoniju i telegrafiju i to isklju\u010divo zbog ve\u0107eg stupnja iskori\u0161tenja. Ove dvije klase poja\u010dala prakti\u010dno su jedine koje se koriste za UKV podru\u010dje, no jedino poja\u010dala u klasi AB (AB1) mogli bi nazvati stvarno linearnima zbog manjih izobli\u010denja od klase C.<\/p>\n Na\u0161e VF poja\u010dalo opremljeno je i sklopom za automatsko preklapanje ulaznog i antenskog konektora izme\u0111u re\u017eima prijema (konektori me\u0111usobno kratko spojeni) i predaje kada je ulazni konektor preklopljen na ulaz poja\u010dala, a izlazni konektor (antenski) na izlaz iz poja\u010dala. Preklapanje se vr\u0161i preko dva releja sa paralelno spojenim svicima. Dio VF napona potrebnog za detekciju predaje uzima se sa ulazne priklju\u010dnice i to preko kondenzatora (vrlo malog kapaciteta) i dvije diode kojima se taj napon zatim ispravlja i udvostru\u010duje. Takav napon se dovodi na bazu tranzistora (na plo\u010dici ga vidimo sa montiranim hladnjakom, oznake su izbrisane) koji zatim provede i uklju\u010duje releje. Prilikom rada sa SSB modulacijom potrebno je osigurati ve\u0107u vremensku konstantu dr\u017eanja releja za automatsko preklapanje prijem\/predaja kako relej ne bi reagirao na svaku najmanju odsutnost signala, kao \u0161to je npr. pauza izme\u0111u rije\u010di u govoru ili kod telegrafije. Stoga se gore spomenutom sklopkom FM\/SSB istovremeno na bazu tranzistora za automatsko preklapanje prijem\/predaja uklju\u010duje kondenzator ve\u0107eg kapaciteta kako bi tranzistor nakon nestanka signala ostao du\u017ee otvoren. Spomenimo za kraj da se osim relejskog prebacivanja prijem\/predaja za tu namjenu ponekad koriste i posebne diode (PIN diode ili brze silicijeve diode Shottky) no preklapanje relejima je jednostavno, pouzdano i sa minimalnim gu\u0161enjima signala.<\/p>\n<\/a><\/p>\n\n
<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n